Poljoprivreda - biljna proizvodnja - zaštita bilja

POLJOPRIVREDA

ZAŠTITA BILJA

KROMPIR

VOĆARSTVO

VINOGRADARSTVO

POVRTARSTVO

UKRASNE BILJKE

SORTE I HIBRIDI

SEMENARSTVO

SADNI MATERIJAL

MEHANIZACIJA

ŠUMSKI PROIZVODI

PRERADA

BOLESTI BILJAKA

ŠTETOČINE BILJAKA

KOROVI

ISHRANA BILJAKAPESTICIDI

LITERATURAPONUDA

POTRAŽNJA

GALERIJA SLIKA

VESTI

O NAMA

 

 

 

 

 

 

 

VAŽNIJE ŠTETOČINE KROMPIRA

 

KROMPIROVA ZLATICA

ŠTETNOST

RASPROSTRANJENOST

BILJKE HRANITELJKE

INSEKAT

SUZBIJANJE

REZISTENTNOST

SUZBIJANJE KROMPIROVE ZLATICE

 

 

KROMPIROVA ZLATICA (Leptinotarsa decemlineata Say) I NJENO UNIŠTAVANJE

Štetnost. Krompirova zlatica je, za uslove Srbije, najznačajnija štetočina krompira mada to ne znači da je zaštita od ove štetočine teža nego od drugih štetočina i da ona može pričiniti veće štete usevu krompira nego druge, napr. zemljišne štetočine. Najznačajnija u ovom smislu znači da je redovno prisutna u svim lokalitetima u brojnosti većoj od praga štetnosti, osim u visokim planinskim područjima. Bez adekvatne zaštite, štete pričinjene usevu krompira mogu biti ogromne. Ukoliko se ne preduzimaju pravovremene mere suzbijanja, larve zlatice mogu prouzrokovati kompletnu defolijaciju krompira. Štete su naročito velike ako se defolijacija desi na početku vegetacije, kada je formiranje krtola krompira ozbiljno ugroženo.

S druge strane, ukoliko se poznaju mere suzbijanja štetočine, koje su relativno jednostavne, krompirova zlatica ne sme da predstavlja značajniji problem. Dakle, nema ništa lakše, kada je u pitanju zaštita, od držanja pod kontrolom krompirove zlatice. O tome ćemo govoriti u poglavlju koje se odnosi na njeno uništavanje.

Zlatica se u našim krajevima pojavila neposredno posle II svetskog rata i do danas predstavlja stalno prisutnu štetočinu krompira. Zlatica uglavnom oštećuje nadzemne delove biljke, list, a dešava se, u nedostatku nadzemne mase, da krompirova zlatica napada i oštećuje krtole krompira. Ta pojava je prisutna kada je brojnost zlatice velika, a palmenjača uništi lisnu masu, kao i u drugim slučajevima, u nedostatku lisne mase, kada je prisutna velika brojnost imaga. U zavisnosti od stepena ošetćenja lisne mase i faze razvoja biljaka biće i smanjenje prinosa.

S obzirom da brojnost insekta zavisi od uslova spoljne sredine (klimatski), zlatica se u našim uslovima javlja u svim lokalitetima, izuzev visokih planinskih područja u simboličnoj brojnosti koja ne prelazi prag štetnosti.

Istraživanja su pokazala da larva u toku razvoja pojede oko 30 cm2 lista, a odrastao insekat 120 cm2 lisne mase. Pri temperaturi od 16oC imago dnevno pojede 259 mm2, pri 21oC 422 mm2, a pri temperaturi od 25 oC pojede 800 mm2 lisne mase.

            Rasprostranjenost. Krompirova zlatica je u svojoj prvobitnoj domovini (Severna Amerika, Meksiko) živela na divljim vrstama krompira. Prvi put je otkrivena 1811, a opisana 1824. godine. U Severnoj Americi se počela širiti zajedno sa širenjem krompira. U SAD, širenje krompirove zlatice počinje 1859. godine, iz svog prvog žarišta, tako da je već 1874. godine zabilježena na istočnoj obali SAD. Neki izvori navode da je za vreme Prvog svetskog rata prenesena u Francusku odakle se proširila po celoj Evropi. Zvanično je u evropskim zemljama zabeležena prvo u Francuskoj u okolini Bordoa 1922. Odatle se širi u ostale evropske zemlje, tako je primećena u Belgiji i Španiji 1935. godine, Luksemburgu 1936, Holandiji i Švajcarskoj 1937, Austriji 1941, Mađarskoj i Čehoslovačkoj 1945, Poljskoj i Rumuniji 1947. i Turskoj 1949. godine. U bivšoj Jugoslaviji je zabeležena prvi put 1946. godine. Od tada, ovaj insekt predstavlja stalno prisutnu i značajnu štetočinu krompira.

              Biljke hraniteljke. Primarni domaćin, biljka hraniteljka, krompirove zlatice je Solanum tuberosum (krompir), a sekundarni domaćini Lycopersicum esculentum (paradajz), Solanum melongena (plavi patlidžan), Nicotiana tabacum (duvan), Hyoscyamus niger i sl. Divlji domaćini ovog insekta su biljke iz porodice Solanaceae.

Insekat. Odrasli insekat je ovalan dužine 8,5-11,5 mm, šutosmeđe boje sa karakterističnih deset izduženih crnih pruga po čemu je ovaj insekt i prepoznatljiv. Jaja su narandžastožuta, jajolikog oblika, dužine oko 1,2-1,5 mm. Larve zlatice su izdužene, narandžastocrvene boje sa crnom glavom i nogama, sa jakim ispupčenjem na leđnoj strani. Dužina larve u punom razvoju iznosi do 15 mm. Na bokovima se nalaze dva reda crnih tačaka, a na leđnoj strani prvog grudnog segmenta krupna crna šara. Lutka je svetlo narandžaste boje sa crnim očima.

            U zavisnosti od strukture zemljišta, odrasli insekti (imago) prezimljavaju u zemljištu na dubini od 20-70 cm (najčešće na 20-25 cm), pliće u težim i dublje u lakšim zemljištima. Na površinu zemljišta odrasli insekti izlaze od aprila do maja što je uslovljeno klimatskim činiocima, posebno temperaturom. Imaga se iz zemlje pojavljuju pri temperaturi zemljišta od 12oC i većoj u trajanju od nekoliko dana. Zlatica nije dobar letač, a let imaga počinje pri temperaturi vazduha iznad 20oC. Nakon 6-12 dana po izlasku iz zemljišta počinje parenje. Optimalni uslovi za polaganje jaja zlatice je temperatura od 18-26oC i relativna vlažnost od 60-75%, a prekida se pri temperaturi od 14oC. Ženka polaže jaje sa naličja lista u grupama od po 20-40 komada u periodu od 25-35 dana. Hladno i kišovito vreme može da odloži polaganje jaja. Svaka ženka može da snese 600-800 jaja.

Embrionalni razvoj zlatice zavisi od temperature i traje 5-16 dana, pri temperaturi od 24oC traje 6 dana, 19oC 11 dana, a ispod 12oC prestaje. Larve se presvlače tri puta i tokom tri nedelje (14-22 dana) prođu kroz četiri larvena stadijuma, a zatim se zabijaju u zemlju, gde se učauravaju na dubinu od od 2-20 cm i pretvaraju u lutku. Pri temperaturi od 20oC razvoj larvi traje 20 dana. Nakon nedelju do dve odrastao insekat izlazi na površinu zemlje gde se hrani pre nego se ponovo vrati u zemlju na dubinu od 20-25 cm gde provodi zimu. Minimalna suma temperatura iznad 11,5oC za razviće zlatice od jaja do imaga, odnosno za pojavu imaga ljetne generacije iznosi 330oC. Za razvoj lutke u zemljištu treba suma temperatura viših od 11,5oC dosegnuti 180oC. Krompirova zlatica u našoj zemlji ima dve generacije godišnje.

Suzbijanje. Za suzbijanje krompirove zlatice se mogu koristiti različite mere kao agrotehničke, hemijske i biološke.

Na manjim površinama radi redukcije brojnosti štetočine može se vršiti i mehaničko uništavanje sakupljanjem imaga radi sprečavanja polaganja jaja, uništavanje jaja, sakupljnjem larvi i sl. Zlatica se može sakupljati, a potom i uništavati, usisavanjem pomoću specijalnih priključnih mašina za tu namjenu.

Uzgoj krompira u monokulturi povećava brojnost populacije, a time i troškove hemijskog suzbijanja i moguće štete. Agrotehničke mere podrazumevaju uzgoj krompira u plodoredu sa drugim gajenim biljkama odnosno izbegavanje uzgoja krompira u monokulturi. Plodored igra značajnu ulogu u smanjenju populacije krompirove zlatice, a time i veću efikasnost njenog suzbijanja.

Hemijsko suzbijanje krompirove zlatice podrazumeva korišćenje insekticida namenjenih suzbijanju krompirove zlatice. Suzbijanje krompirove zlatice je relativno jednostavno i lako, s tim što je potrebno poznavati mehanizam delovanja insekticida i neke osnovne principe od kojih zavisi efikasnost njenog uništavanja. Jednostavnosti suzbijanja zlatice doprinosi to što je insekat vizuelno lako uočljiv. Njegovo prisustvo u brojnosti koja će prouzrokovati štete nam daje znak da je vreme da primenimo insekticid za tu namenu. Danas postoji veliki broj insekticida koji se koriste u tu svrhu.

            Najveća efikasnost u uništavanju zlatice klasičnim insekticidima se postiže kada se izleže 30-50% larvi. Larve prvog i drugog stupnja su najosetljivije na insekticide i kada se tretira kada je insekat u toj fazi, postižu se najbolji efekti. Ukoliko se kasni sa tretmanom, prvo izvedene larve mogu pričiniti velike štete. Tretiranjem useva u ovoj fazi izbegavaju se štete od prvo izvedenih larvi, a insekticid će delovati i kada preostale larve izađu iz jaja (larve prvog stupnja su vrlo osetljive). Efikasnost zavisi i od mehanizma delovanja insekticida i momenta primene. Klasični insekticidi deluju oko dve sedmice.

Insekticide regulatore rasta (teflubenzuron, lufenuron i heksaflumuron) insekata koji utiču na presvlačenje larvi treba primeniti u fazi pojave prvih larvi, odnosno njihovog intezivnog pilenja kada se postiže i najveća efikasnost. Kašnjenje u primeni ovih insekticida utiče na znatno slabiji efekat njihovog uništavanja. Ovi insekticidi deluju znatno duže od klasičnih (do 30 dana). Pri optimalnom roku primene i u godinama zgusnutog pilenja larvi, jednokratna primena insekticida na bazi regulatora rasta može biti dovoljna za zaštitu useva krompira. Iznenađujuće je koliko je prisutno neznanje i neumeće u primeni ovih insekticida prema kojima i autor ovoga teksta ima naklonost jer se nekada i sa jednim tretmanom može rešiti suzbijanje štetočine.

Ukoliko želimo krompir kao hemijski i zdravstveno ispravniju i vredniju hranu za uništavanje krompirove zlatice možemo koristiti preparate na bazi insekticidnih materija nekih mikroorganizama kao što su Bacillus thuringiensis var. tenebrionis.

Sve više u svetu je prisutan kompjuterski sistem upravljanja primenom insekticida za uništavanu zlatice. Taj sistem koristi stadijume razvoja insekta, stadijum razvoja krompira, procenat defolijacije i druge faktore za određivanje vremena primene insekticida.

            U poslednje vreme se stvaraju transgeni genotipovi krompira sposobni da proizvedu toksin, bakterije Bacillus thurigiensis, koji je aktivna materija bioinsekticida dobijenih na osnovu te bakterije.

Rezistentnost. Kao posledica intenzivne primene hemijskih sredstava u suzbijanju krompirove zlatice, insekat je razvio rezistentnost prema većini insekticida iz svih hemijskih grupa u određenom regionu. Sedamdesetih godina je utvrđena rezistentnost krompirove zlatice prema organohlorovanim insekticidima odnosno prema najznačajnijim predstavnicima ove grupe jedinjenja, posle njihove intezivne primene, u skoro svim područjima gde su ispitivani i primenjivani. Kasnijim istraživanjima utvrđen je visok nivo rezistentnosti populacija krompirove zlatice prema većini insekticida koji su namenjeni i korišćeni za njeno suzbijanje.

Posledice razvoja rezistentnosti krompirove zlatice, prema insekticidima, su prvenstveno ekonomske, a, takođe, i ekotoksikološke i toksikološke. Ekonomske posledice se odražavaju kroz izostajanje očekivanih efekata pesticida u suzbijanju ove štetočine i skraćivanju perioda upotrebljivosti insekticida i njihovih formulacija, u čije su iznalaženje i razvoj uložena ogromna sredstva. Ekotoksikološke i toksikološke posledice rezistentnosti krompirove zlatice manifestuju se zagađivanjem životne sredine, usled povećanog broja tretmana, i povećanog sadržaja insekticida u krtolama krompira i životnoj sredini.

Za usporavanje razvoja rezistentnosti i uspešno hemijsko suzbijanje populacija krompirove zlatice, izuzetno je značajno uvesti monitoring rezistentnosti populacija ove vrste.

            Da bismo usporili proces sticanja rezistentnosti zlatice prema insekticidima namenjenim njenom suzbijanju potrebno je povremeno menjati insekticid bez obzira što je dobro delovao. Sva sredstva treba upotrebljavati samo kada je to preko potrebno, a nikako se ne smeju prekoračiti preporučene doze. Tim merame će se usporiti pojava rezistentnosti.

 

Insekticidi (preparati) za suzbijanje zlatice.

 

knjiga zaštita krompira

 

 

 

 

Copyright © 2002 DM

Poslednja promena: 15-01-2011