Poljoprivreda                       bolesti krompira                            zaštita bilja

POLJOPRIVREDA

ZAŠTITA BILJA

KROMPIR

VOĆARSTVO

VINOGRADARSTVO

POVRTARSTVO

UKRASNE BILJKE

SORTE I HIBRIDI

SEMENARSTVO

SADNI MATERIJAL

MEHANIZACIJA

ŠUMSKI PROIZVODI

PRERADA

BOLESTI BILJAKA

ŠTETOČINE BILJAKA

KOROVI

ISHRANA BILJAKAPESTICIDI

LITERATURAPONUDA

POTRAŽNJA

GALERIJA SLIKA

VESTI

O NAMA

KONTAKT

 

 

 

 

 

 

 

Plamenjača krompira i paradajza (Phytophthora infestans (Mont.) de Bary)

 

Ovo upustvo, ako ga dobro proučite, može da posluži da zaštitite vaš krompir i paradajz od plamenjače. Bez obzira na veliki broj fungicida koji se koriste za njeno suzbijanje, plamenjača i dalje pričinjava velike štete. U sadašnje vreme, osim postojećih, šire se i drugi agresivniji sojevi patogena uključujući i polni tip A2. Postavlja se opravdano pitanje da li se time komplikuje i suzbijanje bolesti?

Simptomi bolesti na krompiru. Prvi simptomi se javljaju na lišću na mestu ostvarene zaraze posle perioda inkubacije. Simptomi su u početku u obliku vodenastih pega tamnozelene boje. Boja pega prelazi u žutu, posle čega se tkivo u okviru pega suši odnosno nekrotira. Ukoliko se nastave povoljni uslovi za razvoj bolesti, nekroza lisnog tkiva se povećava sve dok ne zahvati celu lisnu masu. Pege su sa naličja lista oivičene beličastim oreolom (micelija, konidiofore i konidije). Prisustvo beličastog oreola oko oboljelog i uginulog tkiva je karakteristično za plamenjaču. Na stablu se javljaju tamne pege koje se meђusobno spajaju tako da čitava stabljika bude zahvaćena bolešću. U uslovima veće vlažnosti i umerenih temperatura micelija sa konidioforama i konidijama oko nekrotiranog tkiva je uočljivija. Ukoliko beličasti oreol nije vidljiv, a nismo sigurni da li se radi o plamenjači, to možemo vrlo jednostavno proveriti na sledeći način. List sa nekrotičnim pegama se stavi na vlažan filter papir ili običan novinski papir u petri kutiju ili običnu čašu koja mora biti poklopljena. Ako se radi o plamenjači za oko jedan dan će se na rubnom delu pege na naličju lista javiti beličasti oreol. Bolest može da se proširi i zahvati krtole. Na preseku krtole se uočava zaraženo tkivo u njenom površinskom delu, dubine do oko 15 mm. Boja oboljelog tkiva je crvenkasto mrka, rђastog izgleda. Ukoliko su uslovi povoljni za razvoj bolesti kod masovne infekcije gde nije primenjena adekvatna zaštita i na vreme, bolest zahvata celu biljku i čitav usev krompira može biti uništen.

Simptomi bolesti na paradajzu. Simptomi bolesti na paradajzu su slični simptomima na krompiru. Početni simptomi se ispoqavaju u vidu pega maslinaste boje. U uslovima visoke vlažnosti vazduha i umerenih temperatura, sa naličja lista se javlja beličasta prevlaka od organa za reprodukciju gljive. U slučaju masovne zaraze i optimalnih uslova za razvoj bolesti, lišće se suši i otpada tako da nastupi potpuna defolijacija. Simptomi bolesti se javljaju i na plodu. Na zelenim plodovima se javljaju sivozelene vodenaste pege koje, za nekoliko dana, dobijaju mrku boju. Plodovi lako otpadaju.

            Prva žarišta bolesti se najčće nalaze na mestima gde su najpovoljniji uslovi za njen razvoj. To su uvale, zaklonita, neprovetrena mesta, na kraju njiva neposredno uz šumski pojas, u hladu ispod drveća i sl. Drugim rečima, tamo gde se dugo zadržava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti visoka vlažnost vazduha kao i u uslovima sa velikom nadzemnom masom isforsiranom prevelikom količinom azota. Posebno je kritično za pojavu plamewače kišno vreme, umerene temperature, oblačnost i sl.

                    Prouzrokovač plamenjače (Phytophthora infestans) formira dve vrste spora: kod bespolnog razmnožavanja zoosporangije, a polnog oospore. Učestalije je bespolno razmnožavanje gljive stvaranjem spora koje se šire vetrom i vodenim kapima. One klijaju na dva načina. Prvi način je direktno klijanje u začetak hife. Drugi način je da zoosporangija klijanjem daje oko 8 zoospora. Pri nižim temperaturama (optimum 12-13oC i maks. 24oC) dolazi do indirektnog klijanja pri čemu se oslobaђaju zoospore. Do direktnog klijanja dolazi pri višim temperaturama (optimum 24oC, a maks. 30oC). Zoospore u kapi vode i u dodiru sa biljnim tkivom klijaju kroz stome ili direktno kroz kutikulu. Oospore su rezultat polnog razmnožavanja gljive i postoje tamo gde su prisutna oba polna tipa A1 i A2.

            Za optimalan rast micelije potrebna je temperatura od 21oC, a minimalna od 2oC. Pri temperaturi od oko 29oC rast micelije se zaustalja. Sporulacija i razvoj bolesti je maksimalna pri relativnoj vlažnosti vazduha od 100% i temperaturi od 21oC. Obrazovanje konidija prestaje ispod 3oC i iznad 26oC. Optimalna temperatura za indirektnu sporulaciju je 12oC, a za direktnu sporulaciju 24oC. Za indirektno klijanje potrebno je 1-3 sata, a za penetraciju u lisno tkivo osetljive sorte potrebno je vreme od 2 sata. Simptomi na listu su vidljivi za 3-5 dana posle infekcije.

            Konidije rasejane vetrom dospevaju na zdravu biljku. Na listu, u kapi vode, konidije klijaju direktno ili indirektno dajući prvo zoospore. Kod indirektnog klijanjа, kako je gore opisano, iz zoosporangija oslobaђaju zoospore čime se infecioni potencijal uvećava. Osloboђene zoospore u kapi vode klijaju ostvarujući zarazu kroz stomine otvore ili direktno kroz kutikulu. Konidije pri višim temperaturama klijaju u začetak micelije zaražavajući biljku na isti način kao i zoospore.

            U sušnim uslovima praćenim visokim temperaturama aktivnost gljive je usporena ili potpuno zaustavljena. Treba znati i to da su pospešujući uslovi za razvoj plamenjače su: a) noćne temperature ne manje od 7oC; b) temperature izmeђu 15 i 21oC pospešuju razvoj pega i sporulaciju, dok se pri temperaturama iznad 29oC patogen ne razvija; c) vlažnost lišća (rosa ili kiša) više od 6 časova pospešuje nove infekcije; d) vlažnost lišća više od 8 časova je veoma kritična. Masovna pojava bolesti može biti kada su uslovi za razvoj plamenjače pospešujući i od tada treba startovati sa tretmanima.

Suzbijanje bolesti.

A. U uslovima koji pospešuju pojavu plamenjače, gomile izbačenog, zaraženog krompira, predstavljaju početni inokulum za širenje bolesti. Radi uspešnog suzbijanja plamenjače, potrebno je početni inokulum držati na niskom nivou koliko je to moguće. Mere redukcije početnog inokuluma podrazumevaju sledeće: a) proizvodnja i korišćenje semenskog krompira bez plamenjače; b) uklanjawe gomila izbačenog krompira iz skladišta odnosno njihovo prekrivanje čvršćom folijom; c) uništavanje samoniklih biljaka krompira; d) suzbijanje plamenjače na drugim biljkama što je paradajz i sl.

B. Merama u tehnologiji proizvodnje. 1. izbegavanje plamenjače na sledeći način: а) ranija sadnja; b) naklijavanje sadnog materijala; c) korišćenje ranijih sorti. 2. kraći period vlaženja lista na sledeći način: a) uzgoj krompira na većem rastojanju vrsta; b) izbegavanje ђubrenja visokom dozom azota; c) izbegavanje uzgoja krompira u hladu ili od vetra zaštićenim mestima; d) korišćenje navodnjavanja u brazdu; e) navodnjavanje u delu dana koji ne omogućava duže zadržavanje vode na listu.

V. Prognoza pojave plamenjače, na bazi praćenja meteoroloških parametara potrebnih za razvoj g. o. P. infestans, infekciju i razvoj bolesti, ima izuzetan značaj za efikasnu zaštitu. Za klijanje konidija potrebna je voda, (kiša ili rosa) kao osnovni činilac. Za pojavu bolesti i njen razvoj optimalma temperatura je izmeђu 15-21oC, a za sporulaciju visoka relativna vlažnost vazduha i temperatura izmeђu 10 i 25oC. Na bazi merenja temperature, relativne vlažnosti vazduha i padavina na odreђenim punktovima u državi, savetodavna služba daje preporuku za početak tretmana, nastavak i završetak.

G. Do sada je bilo pravilo da se počinje sa zaštitom od plamenjače krompira u vreme kada se lisna masa razvije da se biljke susednih redovi dodiruju (ili kako se kaže kada doђe do sklapanja redova) i ponavlja se svakih 7 dana do 14 dana zavisno od uslova koji pospešuju razvoj bolesti. Pojavom agresivnijih populacija P. infestans to pravilo se menja. Početak tretiranja, ako su uslovi za razvoj bolesti optimalni mora biti znatno ranije, a vreme između dva uzastopna tretmana kraće.

Početak tretiranja protiv plamenjače uslovljavaju: Infekcioni pritisak. Ako je zaraza u regionu slaba i nema rizika od zaraze oosporama, početak tretiranja može biti kasniji. Osetljivost sorte. Osetljivije sorte treba čće tertitati nego sorte sa višim nivoom otpornosti. Razvoj biljaka. Usev sa bržim razvojem cime treba čće tretirati u odnosu na usev sa sporijim razvojem nadzemne mase. Lišće koje se kasnije razvija je nezaštićeno. U vreme intezivnog porasta nadzemne mase, cime, preporučuju se sistemični fungicidi. Vremenske prilike. U uslovima koji pospešuju razvoj plamenjače treba tretirati čće. Nekolika sata suvog vremana su potrebna da se fungicid zadrži na listu. U zavisnosti od vremenskih uslova, suvi period posle tretmana od 1,5-7 časova je dovoljan za dobru zaštitu (zavisno od brzine sušenja lišća). Ako je suv list tretiran fungicidom i ako se posle list može osušiti garantuje dobru zaštitu. U jako suvim uslovima usev je suv za jedan sat posle tretmana, dok u uslovima slabog sušenja (oblačnost, visoka relativna vlažnost vazduha bez vetra) sušenje može da traje i 6-7 časova. Tretiranjem vlažnog lišća, fungicid se spira sa lišća i efekat je slabiji. Šta se dešava u slučaju kiše posle tretmana? Ako kiša počne 1,5 časova posle tretmana ili pljusak prelazi 4 mm tretman se može smatrati beskorisnim. Očekivanjem kiše nije opravdano odlaganje tretiranja u kritičnim slučajevima. 

Hemijsko suzbijanje plamenjače se izvodi tretiranjem useva fungicidima za tu namenu. Fungicid primeniti kada se ostvare uslovi za zarazu, na bazi prognoze pojave bolesti (umerene temperature, oblačnost, kiša ili obilne rose). Pored pravilnog izbora preparata i momenta tretiranja veoma je važna i za uspeh zaštite neophodna pripremljenost i podešenost aplikatora (prskalica), pravilno, ujednačeno nanošewe preparata na površinu lišća, i potrebna količina tečnosti da bi se preparat rasporedio na celu lisnu površinu.

Ukoliko bolest zahvati lisnu površinu da bi se sprečilo zaražavanje krtola neophodno je uništiti nadzemnu masu pre vaђenja krompira da bi se sprečilo da inokulum sa lista dospe do krtola. Za tu svrhu se mogu koristiti herbicidi desikanti.

            Samo preventivna aplikacija fungicida može osigurati zaštitu od zaraze i tako sprečiti razvoj bolesti. Primena fungicida mora biti u saglasnosti sa prognozom plamenjače: da se obavi tretman kada postoji rizik od infekcije, odnosno da se ne tretira kada nema rizika. Kod nas su do sad registrovani brojni preparati na bazi sledećih aktivnih materija: vidi dalje >>>>>.

 

PAŽNJA! 

Strogo voditi računa, kod zaštite paradajza, o vremenu primene fungicida u odnosu na upotrebu plodova paradajza za ishranu. Drugim rečima strogo voditi računa o karenci. Ovo posebno podvlačimo u slučaju zaštite paradajza je su delovi biljke (plodovi) paradajza koji se koriste za ishranu direktno izloženi fungicidu. Da bi zaštitili sebe i drugoga od unošenja preparata u organizam, strogo voditi računa o karenci.

  ZAPAMTITE!

Plamenjača krompira i paradajza se suzbija preventivno! Šta to znači? To znači da fungicid mora biti prisutan na listu da ne dođe do infekcije. Kada se bolest pojavi (vidljivi simptomi) vi ste zakasnili sa zaštitom. Nemojte u tom slučaju tretirati jer nema efekta. Samo visoke temperature mogu da zaustave napredovanje bolesti. U uslovima sušnog perioda praćenog visokim temperaturama nema uslova za pojavu plamenjače i nema potrebe za tretmanima.

Koristite naše usluge u zaštiti krompira od bolesti, štetočina i korova.

 

 

           

 

   

 

Plamenjača krompira: simptomi na listu, stablu, krtolama, primena fungicida u

zaštiti od plamenjače, ciklus razvoja (autor: D. Milošević)

Nije dozvoljeno korišćenje ovih fotografija u bilo koje svrhe bez pisane saglasnosti

autora>>>>

Za fotografije za štampu iz oblasti krompira, proizvodnje, bolesti, štetočine

i dr. možete se obratiti autoru>>>>

Citiranje na sledeći način:

(Milošević, D. (2009): Zaštita krompira - bolesti, štetočine, korovi, semenarstvo.

Agronomski fakultet, Čačak, str. 392.)

 

 

Copyright © 2002 DM

Poslednja promena: 04-02-2011