Y VIRUS KROMPIRA (Y-VKr)

Raširenost i štetnost

            Y virus krompira je, za sada, najznačajniji i ekonomski najštetniji virus krompira u Jugoslaviji. Pored njegovog uticaja na smanjenje prinosa zaraženih biljaka, što zavisi od soja virusa, sorte krompira, uslova spoljne sredine i sl., njegov značaj se ogleda u brzini širenja (zaražavanja) zdravih biljaka kao i u uticaju nekrotičnog soja ovog virusa (PVYNTN) na pojavu prstenaste nekroze krtola (PNKKr) na osetljivim sortama. Zbog te bolesti su mnoge sorte krompira dobrog konzumnog kvaliteta povučene iz proizvodnje.

            Y-VKr spada u opšte rasprostranjene viruse krompira. Smatra se da je Y-VKro najrasprostranjeniji soj i da je raširen u čitavom svetu, dok je Y-VKrN rasprostranjen u Evropi, Rusiji, delu Afrike i Južnoj Americi.

            U Jugoslaviji je Y-VKr najrasprostranjeniji virus krompira. Pored opšte rasprostranjenosti ovog virusa u nas, on se najintezivnije širi od svih drugih virusa krompira. Tako je utvrđeno da se za jednu vegetaciju, u zavisnosti od lokaliteta, ostvari zaraza sa ovim virusom veća od 50%. Posebno je početak ove decenije obeležen epidemijskim širenjem nekrotičnog soja ovog virusa (Y-VKrN, Y-VKrNTN) kao i bolesti prstenaste nekroze krtola čiji je on prouzrokovač (Y-VKrNTN).

Simptomi bolesti

            Simptomi koje pruzrokuje prisustvo Y virusa u biljci krompira najčešće zavise od soja virusa, sorte krompira, vremena inokulacije (primarna ili sekundarna zaraza) i uslova spoljne sredine (temperatura) i drugih faktora.

            Nekrotični soj (Y-VKrN, Y-VKrNTN)/PVYN, PVYNTN/. Ovaj soj Y virusa je prvi put identifikovan u Evropi 1951 godine, a 1957 godine su ga opisali Klinkonjski i Schmelzer i označili kao "Tabakrippenbräune Virus (TRBV)". Nekrotični soj Y-VKr uzrokuje blaže simptome u odnosu na Y-VKro i Y-VKrC. Većina sorti, na prisustvo virusa, u godini inokulacije (simptomi primarne zaraze) reaguju slabim do srednjim šarenilom i mozaikom. Isto tako, što je rjeđa pojava, neke sorte reaguju crtičastom, prstenastom i tačkastom nekrozom. Simptomi na biljkama dobijenim od virusom zaražene krtole (sekundarni) su srednje do jače šarenilo i mozaik lišća praćeno naboranošću liski složenog lista krompira. Nekroze su rijetke. Međutim, kod nekih sorti primarni simptomi su nekroza nervature, a sekundarni šarenilo i mozaik (ređe).

            Koji se simptomi virusne zaraze najčešće sreću na našim krompirištima? Najčešći simptomi su mozaik i šarenilo u drugoj i trećoj godini zbog, za to vrijeme, 100% zaraženosti biljaka sa Y-VKrN. Pošto se daljim umnožavanjem akumulira i virus uvijenosti lišća krompira, tipični simptomi zaraze Y-VKrN potpuno se gube.

            Simptomi bolesti se ispoljavaju i na krtolama. Nekrotični soj Y-VKrN, odnosno Y-VKrNTN (necrotic-tuber necrotic) uzrokuje na krtolama osetljivih sorti nekrozu tkiva u obliku prstenova, pa je i bolest nazvana prstenasta nekroza krtola krompira (PNKKr).

            Pojava prstenaste nekroze krtola prvi put je zabilježena na prostoru bivše Jugoslaviji u jesen 1987 godine na jednom lokalitetu centralnog dela Republike Srpske, prilikom vađenja krompira. Nakon toga, krtole sa istim simptomima su registrovane sledećih godina na više lokaliteta različitih nadmorskih visina. Brojnost i intezitet nalaza prstenaste nekroze krtola krompira (PNKKr) (potato tuber ring necrosis disease, PTRND) je u usponu, što upozorava na ozbiljnu opasnost za domaću proizvodnju. Poseban značaj  ima i činjenica da je ista pojava zabilježena u više zemalja Evrope, pri čemu prva zapažanja datiraju s početka osamdesetih godina. U bivšoj Jugoslaviji je osim u Republici Srpskoj,  prstenasta nekroza krtola krompira zabeležena je i u Sloveniji i Srbiji 1989 godine.

            Uz određena sortna variranja ovi simptomi su vrlo karakteristični i razlikuju se od svih ranije poznatih pojava na krtolama. Odlikuju se krupnim nekrotičnim prstenovima, koji mogu biti pojedinačni ili koncentrični, nerijetko međusobno spojeni, različito raspoređeni, a po pravilu okružuju okca. Osnovna razlika u odnosu na druge nekrotične pojave je da su prstenovi površinskog tipa i da se nikada ne nalaze duboko u unutrašnjosti krtole.

            Razvoj simptoma na krtolama je nekada postepen. U laboratorijskom ogledu izvedenom mehaničkom inokulacijom lišća biljaka krompira zaraženim sokom, utvrđeno je da su prstenovi u početku vrlo blago reljefno uzdignuti iznad površine. Zatim oni postepeno menjaju boju, u početku neznatno različitu od boje okolnog tkiva. Kasnije postaju tamniji, a njihove konture oštrije urezane, često u vidu uskog kanala, širine par milimetara, čiji rubovi pucaju i tako odvajaju područje okruženo prstenom od okolnog tkiva.

            Tkivo koje leži neposredno ispod prstena, u početku je plitko nekrotično. Tokom vremena nekroza sa površine prodire nešto dublje, ostajući ipak vezana neposredno za područje pokožice, odnosno za površinu krtole. Na preseku, u središtu odnosno duboko u mesu krtole, ne javljaju se nikakve nekroze.

            Obični soj (Y-VKro)/PVYo/. Najčešći primarni simptomi prouzrokovani običnim sojem Y-VKr, zavisno od sorte krompira, su nekroza, šarenilo, žućenje i prevremeno odumiranje lišća. Nekroza lisnog tkiva je najčešća u obliku crtičavosti (nekroze) nervature i nekrotičnih kružića što dovodi do opadanja lišća. U slučaju sekundarne zaraze javlja se takođe crtičasta nekroza nervature, mozaično šarenilo, povijanje vrhova listića, odnosno kovrxanja lišća. Lišće je krto i lako se lomi. Sušenje i opadanje donjeg lišća uzrokuje pojavu da samo vršno lišće ostaje kovrxavo skraćenih peteljki. Takav stadij zovemo "palma". Nekroze se javljaju i na stablu. Nekroze su najčešće jače kod primarne nego kod sekundarne zaraze. Postoje velike razlike u intezitetu simptoma među različitim sortama krompira.

            C soj (YCVKr)/PVYC/ je, po sadašnjim saznanjima, redak soj Y-VKr u nas. Primarni simptomi zavise od sorte krompira, a najčešći su nekroza, šarenilo i kovrxavost. Sekundarni simptomi su nekroze u obliku prstenova i crtica, kovrxavost i šarenilo lišća.

Drugi domaćini virusa i osobine prouzrokovača bolesti (Vidi: D. Milošević: BOLESTI KROMPIRA SA OSNOVAMA SEMENARSTVA)

Prenošenje i širenje virusa

            Virus se iz generacije u generaciju prenosi zaraženim krtolama. Virus se prenosi mehanički inokulacijom sokom zaražene biljke, kalemljenjem stabljike i krtola i lisnim vašima. Lisne vaši su najznačajniji vektori virusa i uglavnom su odgovorne za njegovo širenje u prirodi. Veliki broj vrsta lisnih vaši su vektori virusa koga prenose na neperzistentan način, od kojih je Myzus persicae najefikasniji vektor. Vaš hraneći se na zaraženoj biljci je sposobna da za 20-60 sekundi usvoji virus i za isto to vreme je sposobna da zarazi zdravu biljku. Poznato je da najveći broj lisnih vaši prenosi ovaj virus sa različitom efikasnošću.  Nije poznato da se virus prenosi botaničkim semenom krompira.

Suzbijanje

·         Korišćenje u proizvodnji sorti otpornih na zaražavanje Y-VKr.

·         Korišćenje u proizvodnji sorti otpornih prema prstenastoj nekrozi krtola krompira.

·         Sadnja zdravih, bezvirusnih, krtola. Za zasnivanje proizvodnje semenskog krompira niže klase koristiti ili bezvirusni ili semenski krompir više klase sa maksimalno dozvoljenim procentom krtola zaraženih Y-VKr za tu klasu.

·         Za proizvodnju konzumnog krompira koristiti pravo seme sa tolerantnim procentom zaraženih krtola YVKr.

·         Proizvodnja pravog kvalitetnog semenskog krompira i njegova upotreba u proizvodnji konzumnog krompira.

·         Eliminacija unutrašnjeg izvora zaraze, čišćenje useva od zaraženih biljaka (negativna selekcija). Čišćenje useva semenskog krompira od eventualno bolesnih biljaka mora da se obavi najkasnije do kraja prve trećine vegetacionog perioda. Ova mera ima smisao samo tada jer se smanjuje rizik o daljeg širenja virusa i zaražavanja zdravih biljaka.

·         Suzbijanje vektora sistemičnim insekticidima radi sprečavanja širenja virusa sa zaraženih biljaka unutar useva. Primena insekticida radi sprečavanja širenja Y-VKr može biti efikasna u izvesnom stepenu ako se tretira usev semenskog krompira koji se uzgaja u izolovanom lokalitetu daleko od spoljnjeg izvora zaraze. U tom slučaju, ukoliko postoje zaražene biljke unutar useva, lisna vaš kada sleti na eventualno bolesnu biljku sa usvajanjem virusa usvoji i insekticid. Za vreme dok pokuša da pređe na zdravu biljku postoji mogućnost da ugine. Primena insekticida u suzbijanju širenja Y-VKr sa izvora zaraze iz okruženja nema nikakvog efekta ili u izvesnom stepenu i kontraefekat. U ovom slučaju, ako se semenski krompir uzgaja gde u okruženju ima proizvodnje konzumnog krompira koji je izvor zaraze, kada lisna vaš doleti iz drugog useva noseći i virus, ona će po sletanju na zdravu, insekticidom tretiranu, biljku semenskog useva čim počne da se hrani preneti i virus. Posle prenošenja virusa usvojiće i insekticid i nakon obavljene zaraze tek uginuti.

·         Dislokacija proizvodnje semenskog krompira u izolovana područja bez proizvodnje konzumnog krompira kao izvora zaraze. Ovo je najvažnija mera zaštite krompira od zaraze Y-VKr. Ona je ujedno i uslov za primenu drugih mera u tehnologiji.

·         Aplikacija lakih ulja radi sprečavanja zaraze Y-VKr. Ova mera ima uticaja na zaštitu od zaraze ovim virusom. Primenjuje se kod proizvodnje visokih klasa semenskog krompira.

·         Proizvodnja bezvirusnog semenskog krompira kulturom tkiva.

Dr Drago Milošević

Početak stranice