Poljoprivreda - biljna proizvodnja - zaštita bilja

POLJOPRIVREDA

ZAŠTITA BILJA

KROMPIR

VOĆARSTVO

VINOGRADARSTVO

POVRTARSTVO

UKRASNE BILJKE

SORTE I HIBRIDI

SEMENARSTVO

SADNI MATERIJAL

MEHANIZACIJA

ŠUMSKI PROIZVODI

PRERADA

BOLESTI BILJAKA

ŠTETOČINE BILJAKA

KOROVI

ISHRANA BILJAKAPESTICIDI

LITERATURAPONUDA

POTRAŽNJA

GALERIJA SLIKA

VESTI

O NAMA

 

 

 

 

 

 

 

ZAŠTITA BILJA OD BOLESTI, ŠTETOČINA I KOROVA

 

Šta su to pesticidi?

Namena pesticida

 Formulacije pesticida

Upozorenje kod primene pesticida

Primena pesticida i zaštita životne sredine

Kako trujemo sebe i ostali živi svet

Ključ za bezbednu i efikasnu upotrebu pesticida

Priprema potrebne koncentracije sredstava  

Pojmovi koji se koriste u zaštiti bilja

 

Efikasnost zaštite biljaka ne zavisi samo od odabranog sredstva (preparata) već i od mnogih drugih činilaca. Šta to znači? Možemo odabrati najefikasnije sredstvo, ali ako ga nismo primenili onda kada je za to momenat, zaštita će izostati. Tada imamo višestruku štetu; nećemo ostvariti planirani prinos, nećemo ostvariti planirani kvalitet, zagadićemo životnu sredinu i sl.

Podsetimo se na termine u zaštiti bilja sa kojima se svakodnevno susrećete u zaštiti va{ih gajenih biljaka i koji upozoravaju na oprez prilikom upotrebe pesticida:

Pesticidi (sredstva za zaštitu bilja) - hemijska jedinjenja organskog, neorganskog ili prirodnog porekla namenjeni: 1) sprečavanju, suzbijanju i uništavanju organizama (insekti i pauci, stonoge, nematode, puževi, ptice, glodari, mikroorganizmi, bakterije, gljive, virusi i drugi štetni organizmi) štetnih za bilje, biljne proizvode i plodove, drvo i proizvode od drveta; 2) suzbijanju i uništavanju nepoželjnih vrsta biljaka (korov, alge, mahovine i lišajevi); 3) odbijanju štetnih organizama (repelenti); 4) izazivanju i remećenju normalnog ponašanja insekata; 5) delovanju na životne procese biljaka na način različit od načina delovanja sredstava za prihranjivanje (regulatori razvoja i rasta biljaka); 6) izazivanju prevremenog opadanja lišća (defolijanti); 7) ubrzanom sušenju lišća i drugih nadzemnih delova (desikanti); 8) sprečavanju rasta biljaka (retardanti); 9) sprečavanju klijanja merkantilnih biljnih delova; 10) zaštiti proizvoda biljnog porekla tokom skladištenja; 11) poboljšanju delovanja pesticida.  

 

 

Početak stranice

 

 

Namena pesticida

 

Herbicidi - pesticidi namenjeni za suzbijanje korovskih biljaka

Fungicidi - pesticidi namenjeni za suzbijanje gljiva prouzrokovača biljnih bolesti.

Insekticidi - pesticidi namenjeni za suzbijanje štetnih insekata.

Akaricdi - pesticidi namenjeni suzbijanju štetnih grinja.

Arboricidi - pesticidi namenjeni za uništavanje drvenastih biljaka.

Limacidi (moluskocidi) - pesticidi namenjeni suzbijanju štetnih puževa.

Nematocidi - pesticidi namenjeni suzbijanju štetnih nematoda.

Rodenticidi - pesticidi namenjeni suzbijanju glodara.

Repelenti - sredstva za odbijanje štetočina

Desikanti - pesticidi namenjeni izazivanju uvenuća, odnosno sušenja gajenih biljaka.

Defolijanti - pesticidi namenjeni za izazivanje prevremenog opadanja lišća pre berbe, odnosno žetve.

Vraćanje na početak stranice

 

  NEKE FORMULACIJE  PESTICIDA

EC - koncentrat za emulziju

CE - koncentrovana emulzija

SC - koncentrovana suspenzija

SL - koncentrovani rastvor

AS - vodeni rastvor

OL - uljni rastvor

GR - granule

EW - emulzija ulje u vodi

EO - emulzija voda u ulju

ES - emulzija za tretiranje semena

SP - vodorastvorljivo prašivo

SG - vodorastvorljive granule

FS - koncentrovana susp. za tret. semena

LS - rastvor za tretiranje semena

SE - suspoemulzija

WP - kvašljivi prašak

MG - mikrogranule

PW - prašivo

DP - prašivo za zaprašivanje

DS - prašivo za zaprašivanje semena

WG - vododisperzibilne granule

WS vododisperzni prašak za vlažno tret. semena

 

 

Upozorenje kod primene hemijskih sredstava (pesticida) u cilju zaštite ljudi i životne sredine

  • Pesticidi su otrovi! To su veoma jaki otrovi! čak i male količine tokom izvesnog vremena mogu da prouzrokuju teška i neizlečiva oboljenja.

  • Da bi se izbegla eventualna trovawa i posledice koje ona nose, treba strogo voditi računa o sledećem:

  • ·         Obavezno pročitati upustvo uz ambalažu i njega se strogo pridržavati. To činiti svaki put kada primenjujemo dato sredstvo.

  • ·         Etikete nikada ne skidati sa originalne ambalaže

  • ·         Uvek koristiti zaštitno odelo, masku i obavezno rukavice (samo gumene ili plastične).

  • ·         Sredstva držati zaključana u posebnim ormarima, van domašaja dece i ne stavljati ih blizu hrane.

  • ·         Prostor za čuvanje pesticida mora biti hladan, suv i dobro provetren.

  •       Strogo voditi računa o karenci. Da se podsetimo, šta je to karenca? To je vremenski period koji mora da protekne od poslednje primene pesticida do berbe (žetve).

  •       Nikada ne povećavati dozu primene od one koja je propisana. Ako nema efekta pogrešili ste u vremenu primene ili u izboru sredstva. Povećana doza neće rešiti problem!

  •       Prskalice (aplikatori) moraju biti ispravne i podešene. Dizne na prskalicama moraju biti ispravne.

 Zaštitna odeća i maska mogu biti neudobni po toplom vremenu, ali je neudobnost mala cena koja se plaća za čuvanje zdravlja.  

 

 

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE (ZEMLJIŠTA, VODA, KORISNE FLORE I FAUNE)

 

U savremeno doba, u današnje vreme, postizanje visokih prinosa se ne može zamisliti bez upotrebe mineralnih đubriva i pesticida za suzbijanje bolesti, štetočina i korova.

Preterana upotreba mineralnih đubriva nepovoqno utiče na osobine zemljišta i sl. Zato preporučujemo veću upotrebu stajskog đubriva koje, ne samo što ima funkciju ishrane biljaka nego i popravku fizičko-hemijskih osobina zemljišta. Stajsko đubrivo poboljšava plodnost zemljišta, povećava sadržaj humusa i mikrobiološku aktivnost zemljišta, strukturu i vodno-vazdušni režim zemljišta.

Upotreba pesticida je nu`nost u procesu proizvodwe gajenih biljaka. Proizvodwa nekih gajenih biqaka se ne može zamisliti bez upotrebe pesticida. U prethodnim poglavqima smo ukazivali na pravilnu i racionalnu upotrebu pesticida u ciqu proizvodwe zdravstveno bezbedne maline, kupine i krompira. Ovde ćemo ukazati na na~in postupawa kod upotrebe pesticida radi za{tite `ivotne sredine.

        1. Nikada ne primenjujte pesticid ukoliko niste sigutni da to treba da radite. Zato treba konsultovati stru~waka.

        2. Obavezno, svaki put, pro~itajte upustvo i strogo ga se pridr`avajte.

        3. Nikada ne perite prskalicu na vodotoku (reci, potoki i sl.). Uvek se ponašajte tako kao da }ete piti vodu nizvodno od vas. Nije teško biti fin.

        4. Kada tretirate usev, posebno medonosne biqke, obavezno obavestite p~elare u va{em kraju.

        5. Ostaci pesticida i ambala`a ne mogu se uni{titi na na~in koji ugro`ava zdravqe qudi i ima {tetno dejstvo na `ivotnu sredinu. Oni se uni{tavaju, po pravilu, na mestima odre|enim za prikupqawe i uni{tavawe otpadnih materija iz naseqa. Uni{tavawe prazne ambala`e (kartonske kutije i folije) ne sme se vr{iti bacawem u vode (izvore, bunare, reke, jezera, bare i more), jame, kanale, kanalizacione mre`e, pored puteva, na deponije kao i na drugi na~in na koji mo`e do}i do zaga|ewa `ivotne sredine.

         Prikupqawe i uni{tavawe prazne ambala`e (kartonske kutije i folije) od strane krajweg korisnika mo`e se vr{iti spaqivawem u posebno iskopanoj jami na nepoqoprivrednom zemqi{tu.

 

Kako se trujemo, sebe, drugoga i koristan živi svet?

 

1. Kada primena sredstva nije adekvatna /šteta ekonomska i ekološka/.

2. Kada primena sredstva nije u vreme kada ima efekta /šteta ekonomska i ekološka/.

3. Kada ne poštujemo karencu i radnu karencu.

4. Kada primenjujemo sredstvo bez za{titnog odela, gumenih ili plastičnih rukavica.

5. Kada sredstva držimo nezaštićena od dece i drugih lica.

6. Pri kontaktu sredstva sa hranom.

7. Kada povećavamo dozu sredstva mimo propisane.

8. Kada prosipamo sredstvo u vodotokove.

9. Kada peremo prskalicu na reci i blizu bunara.

10. Kada ostavqamo ambalažu koju nismo zakopali.

11. Kada rastvaramo sredstvo u posudama (flašama) koje ćemo koristiti za hranu i piće.

12. Kada tretiramo biljke u vreme cvetanja, a ne obaveštavamo pčelare.

 

KLJUČ ZA BEZBEDNU I EFIKASNU UPOTREBU PESTICIDA

Da još jednom rezimiramo i istaknemo sve što je bitno da bismo bezbedno koristili sredstva za zaštitu bilja.

  • Pre svega, izaberite najpogodniji pesticid za vaše gajene biljke, bolesti i štetočine koje želite da suzbijate. Ako ne znate, konsultujte stručnjaka.

  • Kada planirate da primenjujete pesticide koje nikada ranije niste koristili, konsultujte se sa stručnjacima i pitajte ih kako da ih koristite.

  • Kada kupujete pesticide, sami proverite imena i upotrebu

  • Uz to, pre nego što kupite pesticide, pažljivo proverite pakovanje. Nemojte da kupujete proizvod sa oštećenim pakovanjem ili ambalažu koja curi. Nemojte da kupujete ni proizvod sa polomljenim zatvaračem na ambalaži.

  • Pazite kada vozite pesticide do vaše kuće. Boqe je ne prevoziti pesticide autobusom ili nekim drugim javnim transportnim sredstvima. Ako mora da koristite javni prevoz, ne unosite pesticide u kola gde ima još putnika. Tako|e, proverite da nema namernica uz pesticide.

  • Kada prevozite pesticide kamionom ili drugim sredstvom, ne stavljajte teške stvari preko pakovanja sa pesticidima! U protivnom, Pakovanja bi se mogla polomiti ili ugnječiti što bi bilo veoma opasno. Vodite računa kada tovarite pesticide.

  • Ako ste u toku transporta prosuli pesticide, najpre udaljite qude i životinje sa tog mesta. Zatim nabacite materijale kao što su pesak, strugotina i sl. da upiju prosute pesticide. Posle otklanjanja prosutih pesticida, dobro oprati to mesto vodom.

  • Ako se pesticidi nanesu na kožu ili odelo, dobro ih isprati vodom i sapunom. Sapun ne samo da ispira pesticide, nego i ubrzava njihovo razlaganje. Nikada ne jesti niti davati životinjama hranu zaga|enu pesticidima. Takvu hranu treba zapaliti ili zakopati u zemlju.

  • Držati pesticide na suvom, hladnom i mračnom mestu. Ne držati ih na mestu koje je direktno izloženo svetlosti, niti na toplom i vlažnom mestu.

  • Tako|e, pesticide držati zaključane i zabraniti pristup neovlašćenim licima i deci. Ne ostavljati pesticide u blizini hrane ili staja.

  • Tečni pesticidi se obično razblažuju za primenu. Razblažiti i strogo se pridržavati upustva na etiketama ambalaže. Unapred pripremiti za primenu neophodnu opremu kao što je prskalica i dr. Udaljiti decu i životinje sa mesta razblaživanja.

  • Proveriti da li preporučene koncentracije doziranja i razblaživanja odgovaraju onima na etiketama ambalaže. Ne praviti ni koncentrovaniji, ni razblaženiji rastvor od preporučenog.

  • Nikada ne sipati pesticide golim rukama. Pri rukovanju pesticidima obavezno nositi gumene rukavice. Pri mešanju pesticida upotrebljavati štapove ili druge naprave i neumakati ruke u rastvor pesticida.

  • Prilikom sipanja tečnih pesticida u prskalicu koristiti levak da ne do|e do prosipanja. U slučaju formulacije u prahu, staviti otvor vre}e u otvor prskalice. Prilikom punjenja prskalice pesticidima zauzeti položaj uz vetar.

  • Posle puwewa prskalice, proveriti da li negde ne curi. Ne upotrebqavati pokvarenu ili prskalicu koja curi.

  • Takođe treba paziti gde ostavljamo preostale pesticide. Nikada ne ostavqajte preostale pesticide u prazne boce za piće, jer bi ih deca, greškom, mogla popiti.

  • Ne koristiti praznu ambala`u od pesticida za držanje hrane i pića. Uništiti praznu ambalažu bušenjem. Zakopati u zemlju probušenu ambalažu. Ako je ambalaža spaljiva, spaliti je posle upotrebe.

  • Primenqivati pesticide rano ujutru po lepom vremenu, najradije kada je vetar slab. Truditi se da se pesticidi primenjuju niz vetar. Ako se pesticidi primenjuju neposredno pre kiše, mogu se lako isprati i ne mogu dati očekivan efekat. Ako se primenjuju po jakom vetru, vetar mo`e da ih raznese i mogu da o{tete druge kulture ili obližnje kuće.

  • Prilikom primene pesticida nositi odela i šešire koji }e pokriti što veći deo vašeg tela. Ne raditi sa izloženom kožom, niti puštati decu da rade ili da budu prisutna pri primeni pesticida.

  • Ako se zapuše dizne na prskalici, ne otpušavati ih ustima. Očistiti dizne stabljikama trave ili grančicama.

  • Prilikom primene pesticida ne uzimati hranu i ne pušiti. Ako to želite da radite, dobro prethodno operite ruke i lice.

  • Opremu za primenu, kao što su prskalice, dobro oprati vodom odmah posle upotrebe. Držati opremu na odgovaraju}em mestu, van dohvata dece.

  • Nikada ne bacati preostale pesticide u reke ili ribnjake. Zakopati ih.

  • Posle rada obavezno se istuširati (okupati) vodom i sapunom

  • Posle rada, oprati sapunom radno odelo.

  • Zabraniti dugotrajan neprekidan rad po vrućini.  

  • Pre upotrebe bilo kog pesticida uvek pažljivo pročitati upustvo na ambalaži ili u prilogu.  

     

Pripreme potrebne koncentracije sredstava

Potrebna koncentracija

Zapremina prskalice, aparata ili posude za sredstvo

(u litrima)

1

2

3

5

6

8

10

15

20

50

100

200

300

 

grama (g), odnosno mililitara (ml) sredstva (preparata)

0,01%

0,1

0,2

0,3

0,5

0,6

0,8

1

1,5

2

5

10

20

30

0,02%

0,2

0,4

0,6

1

1,2

1,6

2

3

4

10

20

40

60

0,03%

0,3

0,6

0,9

1,5

1,8

2,4

3

4,5

6

15

30

60

90

0,04%

0,4

0,8

1,2

2

2,4

3,2

4

6

8

20

40

80

120

0,05%

0,5

1

1,5

2,5

3

4

5

7,5

10

25

50

100

150

0,06%

0,6

1,2

1,8

3

3,6

4,8

6

9

12

30

60

120

180

0,1%

1

2

3

5

6

8

10

15

20

50

100

200

300

0,12%

1,2

2,4

3,6

6

7,2

9,6

12

18

24

60

120

240

360

0,15%

1,5

3

4,5

7,5

9

12

15

22,5

30

75

150

300

450

0,2%

2

4

6

10

12

16

20

30

40

100

200

400

600

0,25%

2,5

5

7,5

12

15

20

25

38

50

125

250

500

750

0,3%

3

6

9

15

18

24

30

45

60

150

300

600

900

0,4%

4

8

12

20

24

32

40

60

80

200

400

800

1200

0,5%

5

10

15

25

30

40

50

75

100

250

500

1000

1500

0,6%

6

12

18

30

36

48

60

90

120

300

600

1200

1800

1%

10

20

30

50

60

80

100

150

200

500

1000

2000

3000

1 kg (kilogram) = 1000 g (grama)

1 l (litar) = 1000 ml (mililitara)

Primer 1. Ako u uputstvu piše da se sredstvo primenjuje u koncentraciji od 0,1%, a mi treba da istretiramo usev sa 10 litara vode. U tom slučaju treba da u prskalicu sa 10 litara vode sipamo 10 mililitara (ml) ili grama (g) sredstva.

Primer 2. Ako u uputstvu piše da se sredstvo primenjuje u koncentraciji od 0,25%, a mi treba da istretiramo usev sa 50 litara vode. U tom slučaju treba da u prskalicu sa 50 litara vode sipamo 125 mililitara (ml) ili grama (g) sredstva.  

 

Neki pojmovi koji se koriste u zaštiti biljaka

Doza - količina preparata ili aktivne materije u kilogramima ili litrima po jedinici površine.

Koncentracija - količina preparata u %.

Karenca - vremenski period koji mora da protekne od poslednje primene pesticida do berbe (žetve). Drugim rečima, poslednji rok primene pesticida pre berbe odnosno žetve.

Radna karenca - vreme u kome nije dozvoljen rad i pristup ljudi u polju i zaštićenom prostoru nakon primene pesticida.

Akutna toksičnost - toksičnost pesticida prouzrokovana jednokratnim unošenjem u organizam (oralna, dermalna, inhalaciona)

Srednja smrtna (letalna) doza (LD50) - je kvantitativni pokazatelj akutne toksičnosti nekog pesticida. Predstavlja količinu supstance u mg/kg telesne /oralna i dermalna/ mase ispitivanih organizama koja prouzrokuje smrt 50% jedinki (LD50 - srednj letalna koncentracija se izražava u mg/l vazduha koji se udiše /inhalaciona/).

Maksimalno dozvoljena količina (MDK) pesticida - maksimalno dozvoljena količina pesticida i njihovih ostataka u poljoprivrednim proizvodima u vreme berbe i žetve, izražava se u mg/kg proizvoda.

 

 

 

Copyright © 2002 DM

Poslednja promena: 15-01-2011